I to ti pričam, prosto da ne veruješ...

Ona se je bila princeza Milalica a on Ovan. Pa dobro nije bila baš princeza a on on je stvarno bio Ovan. Ali avaj nije želeo da ga zovu Ovan jer ne zvuči lepo po našem Vuku Karadžiću. Baš kao u onoj narodnoj sreli su se princ i cica. Haha kad bi se samo šalili! Niti je ona bila princeza niti je on bio princ. Ona je bila spisateljica, glumica takozvana umetnica. Težak kalibar a još teža narav, prepotentna i potetna... Baš kao u svojoj knjizi, pa dobro ne baš, niti je bila bogata, ni ćerka najboljeg prijatelja, ni vitka ali bila je mlada i sve kontra od toga... Bila je sponzoruša, nije bila u rodbinskom odnosu sa Ovnom... Mada Ovan ko ovan, redovno se udvara svim ovcama pa i onima koje su ćerke prijatelja a o ženama i da ne pričamo. Ali vratimo se Milalici, dakle imala je tešku narav niko nije mogao da joj ugodi, komleksne razne a kako i nebi. Lakše je bilo da je preskočiš nego da je obidješ... E Ovan se zagleda u tu Milalicu na jednoj od njenih tezgi. Biće moja reče on u sebi i krenu u akciju. Prepreden, uvek spreman da smisli neku pakost, pun love krenu da se raspituje o mladjanoj Milalici. Knjiga koju je ona napisala i nije mu se toliko dopala ali sazna iz nje da ona nema ništa protiv starijih ovnova. Sazna on i da joj treba sponzor jer zaboga ne može jedan Hilton da troši više pare na gluposti pa joj je otkazao sponzorstvo. Krenu on u akciju, njemu svojstvenu kao i mnogo puta do sada, prvo dakle cveće... Pokloni joj cveće posle predstave i ode do garderobe. Uz par glupih viceva i opaski pozva je da izadju. Nemaše kraja njegovoj sreći kada ona pristade... Zatim večerica, pa par nežnih dodira i mic po mic pade Milalica. Kakav bi bio Ovan da se javno nije pohvalio svojim novim plenom. Častio je društvo pićem i ispričao sve detalje iz mečkine jazbine gde je pala Milalica. Zagledaše se prisutni uz neizbežno pitanje kakva je bila? Pa bolje da ljulja nego da žulja, reče Ovan i doda, jeste da je debela ali je mlada, mogu da joj budem deda... Pa dobro ali kao u onom brdu sala nalaziš onu stvar? Pa lako, reče Ovan, golicam je za tabane i gde močne tuj ga nazamčim, odgovori on i osta živ uz gromoglasni smeh svih prisutnih. 

E sad zašto vam sve ovo pričam i sam neznam a i šta se to mene smatra...

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Milalica i Ovan na Leskovački
• Milalica i Ovan
• Čestitamo

• Generalna [3]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom